Били су почетни стихови овогодишње традиционалне видовданске академије у нашем храму Свети
Сава, Хајндмарш у Аустралији.
И заиста, данас видјесмо што други не виде а
то је да Срби свој Косовски Завет нису и никада неће заборавити ма гдје
год се налазили. Срби данас у својим школама и храмовима прослављају и
сјећају се својих косовских јунака и светога Цара Лазара Косовског на
свих пет континената свијета па тако и код нас у Аустралији.
Било
је веома дирљиво гледати дјецу недељне школе ''Свети Сава'' Хајндмарш
како рецитују стихове о косовском боју и пјевају о нашем Косову и
нашим светињама на Косову; Грачаници и Дечанима. Већина дјеце, учесника академије, је рођена
у Аустралији а Србију и Косово многи нису ни видјели осим на сликама
али њихова срца су препуна најискреније и најтоплије љубави за свој народ, Србију,
Косово и православље. ''Азбуку Боже волим!'' орило се из грла наших
малишана уз весело махање словима азбуке.
Успркос многим изазовима учитељице
српске недељне школе Златe Радован и Милицe Вујновић су и овај пут
сјајно и професионално организовале програм Видовданске Академије на
одушевљене свих присутних.
Учесницима свечане академије подијељени су поклони које
је припремила наша црквено школска општина а отац протојереј-ставрофор Славко Кашиковић се
захвалио свима присутнима и одржао пригодан говор и молитву. Након
академије одржана је посна трпеза љубави коју је за ову прилику
припремило коло српских сестара.
Био би то укратко извјештај са
овогодишње свечане Видовданске Академије у нашем храму и наш скроман
духовни допринос у одржању Косовског Завета и косовске етике.
У недељу 3 Маја 2009 године у нашем храму ''Свети Сава'' на Хајндмаршу пензионери су прославили своју славу ''Свети Николај Жички''. Након службе божије у храму очитана је слава а затим се резао славски колач. Након очитане славе присутнима се са неколико приходних ријечи обратио свештеник храма, отац протојереј-ставрофор Славко Кашиковић који је свима присутнима зажелио срећну славу.
Чика Раде Добривојевић, један од најстаријих чланова наше заједнице је овом приликом прочитао и једну пригодну пјесму Светог Николаја.
Коло Српских Сестара је и овом приликом припремило и послужило ручак гдје се на репертоару нашла традиционална српска јела као што су печење са ражња и домаћи колачи.
Заиста је и више него симболично да они који су овај
храм градили и стварали узму за славу баш ''Светога Николаја'' који је
баш као и већина нас морао да напусти отаџбину Србију и да потражи спас
себе и своје душе у страном свијету.
Пожелимо на крају нашим пензинерима доста здравља и да још доста слава дочекају у свом храму којега су градили својим рукама и својом визијом.
ПРОСЛАВА ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У НАШОЈ ЦШО ''СВЕТИ САВА'' НА ХАЈНДМАРШУ
Васкрс је највећи и најважнији хришћански празник и управо у том смислу је прослављен и обиљежен и у нашој заједници у ЦШО ''Свети Сава'' на Хајндмаршу у Аделаиду.
По ријечима свештеника храма, оца протојереја-стафрофора Славка Кашиковића као и других старијих чланова ЦШО, овог Васкрса наш храм је имао највећу посјету икад. Да би се запалиле свијеће чекало се у реду више од пола сата, храм је био испуњен до посљедњег мјеста а на жалост није било могуће да сви уђу и присуствују богослужењу.
Интересантно је то да се међу вјерницимаи нашло и припадника других народа. Сви су били дочекани топло и срдачно, баш како нам налаже наш обичај српског гостопримства јер су сви православни (како нас наша православна вјера учи) наша ''браћа у Христу'' без обзира на народност или боју коже. Ради се о томе да је прије службе десетак православних Етиопљана тражило дозволу да присуствују Богослужењу јер је данас и њихов Васкрс а за сада немају свој православни храм у Аделаиду. И заиста, када боље размислимо, велика је срећа имати свој храм ван своје отаџбине, мада многи на жалост нису свјесни те чињенице и узимају све ''здраво за готово''.
Богослужење је било прави духовни догађај увеличан пјевањем нашег црквеног хора ''Стеван Мокрањац'' који је предвођен госпођицом Светланом Кинг. Нарочито је било дирљиво када је пјевање преузео дјечији хор и са својим дјечијим анђеоском гласовима отпјевао ''Христос Воскресе Радост Донесе''. Многима су сузе радоснице кренуле низ образе јер је то заиста био ''глас Живе цркве и Живе православне вјере''. Јединствен осјећај када се баш како је записано у Светом Писму, Господ открива људима у виду библијске изреке: ''...ко има уши да чује нека чује...''.
На крају службе прочитана је ''Посланица СПЦ'' његове светости Патријарха српског Павла а затим су свим присутнима подијељена освештана ускршња јаја која су вјерници дониијели на поклон цркви а нису заборављени ни становници ''Српског Села'' у Пенингтону (Дом за умировљенике).
Одржавање овако великог и значајног скупа у нашој зајединци са овако великим бројем посјетилаца а без и једног и најмањег инцидента и уз добро расположење свих присутних свакако је знак одличне организације и велике пожртвованости прије свега члнаова Управе ЦШО, црквеног Хора, Кола Српскиг Сестара, Социјалног Клуба и свих осталих организација и појединаца у оквиру наше ЦШО.
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП
ПЕЋКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ
СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ
ЦРКВЕ,
СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА
И КЋЕРИМА
НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР
ОД БОГА ОЦА,
И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА
СВЕТОГА,
УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Рецимо, браћо, и
онима који нас мрзе,
опростимо све ради
васкрсења.
(Пасхална стихира)
И
ове године у пролећне дане, драга браћо и сестре, у једнакој
радости прослављамо највећи празник Цркве Божије,
Васкрсење Христа Спаситеља. Сваке године у ово доба, када
тајанствена сила живота буди обамрлу природу, слава
Васкрслог Господа и у нама буди један светлији, светији и
радоснији живот. Данас навиру узвишене мисли, рађају се
дивна осећања и обузима нас једно свето и несвакидашње
расположење. Са Васкрслим Господом и ми се уздижемо у један
виши и садржајнији живот. Блиста у срцу нашем победнички
сјај вечног живота који нам је даровао наш Васкрсли
Искупитељ и Спаситељ. Као што је у оном тајанственом Почетку,
на Божију Реч постао свет и у свету живот, тако је својом
Божанском силом васкрснуо из мртвих Син Божији Исус Христос.
Овај велики догађај тајанствен је као стварање света,
чудесан и узвишен као права песма радости која се заорила
над свеукупном Божанском творевином. Шта више, као пуноћа
првог стварања и као ново стварање, он је још чудеснији и
узвишенији како од првог стварања тако и од свих историјских
збивања.
У Недељу 22 Фебруара 2009 године одржана је Годишња Скупштине ЦШО ''Свети Сава'' Хајндмарш која је протекла у највећем реду и према тачкама дневога реда.
Изабрана је нова управа у саставу:
УПРАВА ЦШО
Предсједник: Милимир Тепавчевић
Замјеник Предсједника: Коста Марајановић
Секретар: Моника Белошевић
Замјеник Секретара: Дарко Кулешко
Благајник: Иванка Олимпић
Замјеник Благајника: Рада Турнер
Представник за односе са јавношћу: Дарко Кулешко
Надзорни одбор: Глигић Бранко, Алимпић Љубо и Вуковић Радосав
Функције грађевинског одбора преузима управа ЦШО јер су радови на објекту приведени крају
Тутори: Милан Павловић, Мирко Вукша, Перо Алимпић
Приређивачки одбор: Предсједник Коста Марајновић
Домаћин дома: Боро Миловановић
ОСОБЉЕ БАРА И СОЦИЈАЛНИ КЛУБ
Менаџер Бара: Милош Николић
Жељко Зец
Љубо Алимпић
Урош Миланко
Мијо Вуковић
Ацо Секулић
Раде Марајновић
Петар Перушић
Жељко Вејиновић
СОЦИЈАЛНИ КЛУБ
Раде Марјановић
Петар Перишић
Скупштина је протекла без инцидената и завршена је око 3.30 поподне.Присутни су затим присуствовали ручку који је за ову прилику приредило Коло Српских Сестара.
Саопштење Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја поводом стравичних пожара у Викторији
Љубљена у Христу децо наша духовна,
Обраћамо вам се у овом тешком часу за сав народ Аустралије када
свака душа „тугује и пати" због велике и страшне невоље која је
задесила наш континент. Пожари и поплаве, ове страшне стихије, однеле су преко
двеста невиних живота. Многи су повређени, а безброј уцвељених и напаћених људи
је остало без крова над главом. Људи који су читав свој живот радили не би ли
основне ствари пружили својој деци и обезбедили миран крај живота свога, сада
су изгубили апсолутно све.
Када се овакве стихије јаве, оне не гледају ни на веру, ни на
боју коже, ни на расу или на нацију. Страдали су сви: и припадници наше крви и
рода и сви који су се нашли у ужасу подивљале природе која, ево сада и сама „тугује
и пати док се не јаве синови човечији" (ср. Рим. 8).