Прође и годину дана хришћанског саживљења нас православних Срба у Новом свету, опстајућих чудесним дејством древног благодатног искуства наше Свете православне вере. И питамо се, након годину дана нашег саживљења у Христу: како ћемо сви заједно остварити наш циљ, једини смисао хришћанског живота, остварење живота у Цркви – икони вечног и непролазног Царства Божјег? Јер, задобити вечни живот, учинити двиг и подвиг, имати непрестано светотајинско постојање у Цркви, могуће је само аутентичним доживљајем вере и благодати Божје! И управо то, љубљени у Христу, та чежња за аутентичним искуством благодати Божје, изричито је повезана са унутрашњим стањем човека. Јер, она открива у људској природи само оног истинског човека. Непрестано се открива и испољава у човечијем прилагођавању оном новом бићу, поново рођеном одозго, у Духу Светоме, које се обукло у светлост Христовог оваплоћења!

По речима Св. Јована Шангајског: свакодневно испитујте своју савест, проверавајте чистоту ваших намера и мисли. Јер је то, децо Божја, суштинска потреба човека, да срце своје отвори Новорођеном Спаситељу. То је она неугасива жеђ човечија која нас води да пијемо само са Његовог освештаног извора. А тај извор је Истина. И то је прави хришћански живот, а не бледа сенка жалосног живота, који је заснован на неистини и претвара се, дан за даном, у лаж! А то је управо смрт. То је лажни живот који нас одводи од Христа и радости Његовог рођења по телу, од увек Девојке Марије ради нас људи и ради нашега спасења. Сви смо позвани да породимо у себи оно што је посејано у нама, а то управо јесте прилика Онога који нас позива на светост новог живота у Њему.

Тога ради, Св. Симеон Нови Богослов, из давнине је рекао: као што је смрт за тело одвајање душе од њега, тако је и за душу смрт када се одвоји од Бога. А одвајање од Бога јесте управо одвајање од саме Мајке Цркве, од Христовог Тела, од оне једине савршене заједнице љубави. Јер је Бог љубав, и у својој љубави Бог је апсолутан. Он у себи садржи и нуди само оно што је потпуно, и само оно биће које је у савршеном облику. И Оваплоћени Бог захтева од нас једно које недостаје: савршеност! (Мт 19, 21; Еф 4, 13; Јк 1, 4). А само Истина Божја и Божанствена љубав испуњава човека и чини га савршеним.

Дакле, и ми, љубљена Наша децо духовна, морамо пажљиво себе испитати, да бисмо видели ко и шта заиста јесмо: да ли желимо да будемо та савршена бића? Не само да испитујемо наше циљеве и смерове нашег живота, већ и оно што је најважније: како ми живимо, и какво место заузима Новорођени Христос у нашим срцима? Једино на тај начин ћемо успети да одредимо која је раздаљина између нас и Његове Благодати! То јест, да ли смо и ми деца Божја (Рим 8, 21), грађани Његовог Царства, они који су позвани на вечеру Његову? (Откр 19, 9.)

А начeло тог аутентичног доживљаја у нашем светотајинском животу у Цркви, јесте тајна нашег поновног рођења, рођења одозго, рођења Духом Светим. И тај живот налази свој врхунац и пуноћу у живом искуству Свете литургије, која нам не би била дарована да се предвечни Логос Божји није, у оквирима историјске стварности, родио од Духа Светога и Марије Дјеве. Временско рађање Вечнога и Надвременога Господа омогућује нама створенима, по бићу пролазнима, да будемо уздигнути у раван вечности, изнад времена и пролазности. Јер, у личности Богомладенца, Син Божји је постао Син Човечји, како бисмо ми, синови и кћери, деца људска, у Цркви Његовој, могли постати једно, деца Божја, савршена браћа и сестре!

Уз молитвену жељу да нам свима Господ подари благословено Ново Лето Господње, нову епоху јединства у Христу, призивамо на све вас благослов и љубав Његову, честитајући вам велики празник Христовог Рођења радосним Божићним поздравом:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Дано у Сиднеју, о Божићу 2007. године.

Ваш искрени молитвеник пред Богомладенцем Христом,

+ИРИНЕЈ

Епископ аустралијско-новозеландски

Администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд

Митрополије Новограчаничке