ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ 

 (2. Мојс. 20:2-17)

1.заповесш

ЈА САМ ГОСПОД, БОГ ТВОЈ — НЕМОЈ ИМАТИ ДРУГИХ-БОГОВА ОСИМ МЕНЕ.

Бог нас учи — да Га признајемо у нашој мисли, да у срцу верујемо у Њега, да се уздамо у Њега и да Га волимо, да Га исповедамо и славимо уснама, да Га целим нашим бићем про-слављамо и целом нашом снагом да Му побожно служимо (не може делимично, не могу се служити два господара: Богу и гре-ху-мамону). Осим једног, истинитог Богада не призивамо нити поштујемо никаквог другог, лажног бога, нити да дајемо ство-рењима ону славу која припада само Створитељу — Богу не-створеном.

 Светитеље, свете анђеле и свете људе поштујемо као слуге Божије, који могу да принесу наше молитве Богу, и да нам измоле Његову благодат (дар Духа Светога, милост, благона-клоност). Због тога треба да кроз њих тражимо помоћ од Бога а не да их обожавамо, јер обожавање припада једино Богу.

 2. заповест

НЕ ГРАДИ СЕБИ ЛИКА РЕЗАНОГ, НИТИ КАКВЕ СЛИКЕ ОД ОНОГА ШТО ЈЕ ГОРЕ НА НЕБУ, ИЛИ ДОЛЕ НА ЗЕМЉИ, ИЛИ У ВОДИ И ИСПОД ЗЕМЉЕ. НЕМОЈ ИМ СЕ КЛАЊАТИ НИТИ ИМ СЛУЖИТИ.

Бог забрањује да обожавамо идоле. Идоли су материјална представа неког створења, или ма каквог измишљеног божанст-ва, које се обожава уместо истинитог Бога.

ИКОНЕ (Црквене слике) приказују лик истинитог Бога у телу, Богородицу, анђеле или ликове Његових светитеља. Ико-не служе за религиозно подсећање на дела Божија и Његових светитеља, па је оправдано молити се пред њима Богу, Богоро-дици и светитељима Његовим. Међутим, ово правило и побо-жно поштовање икона може бити злоупотребљено и искривл>е-но, ако неко поштује само иконе и верује у њихову материјалну моћ, без обраћања својих мисли и срца Господу, Богородици и Његовим светитељима који су на иконама представљени.

 3.        заповесш

НЕ УЗИМАЈ УЗАЛУД ИМЕ ГОСПОДА, БОГА СВОГА С правом можемо употребљавати име Божије у молитвама, верској поуци — веронауци, у законској заклетви — у свим тим приликама са поштовањем, побожношћу и страхом Божијим (страхом да не отпаднемо од Њега).

У обичном говору, или се клети именом Божијим, као што многи чине, то је противно трћој заповести.

 4.        заповест

ШЕСТ ДАНА РАДИ И ОБАБЉАЈ СВЕ ПОСЛОВЕ СВОЈЕ, А СЕДМИ ДАН ПОСВЕТИ ГОСПОДУ, БОГУ СВОМЕ

 То значи да се ради шест дана, да се чини све оно што при-пада нашем овоземаљском позиву, а седми дан да се чува као СВЕТИ за Бога тј. посветити га за молитву Богу — у цркви, за верску поуку и за побожна дела.

Господ је за шест дана створио небо и земљу и море и све што је у њима, а седмог дана је починуо — одморио. („Пред Го-сподом је један дан као хиљаду година и хиљаду година као је-дан дан"). (II Мојс. 20:11)

У исто време Јевреји су празновали суботу, а Хришћанска Православна Црква светкује недељу — дан Христовог Васкрсе-ња, у част и спомен, за наше спасење, најзначајнијег догађаја! Јер је Васкрс празник над празницима.

 5.заповесш

ПОШТУЈ СВОГА ОЦА И СВОЈУ МАЈКУ, ДА ДУГО ПОЖИ-ВИШ НА ЗЕМЉИ

Бог заповеда да поштујемо своје родитеље и да им будемо привржени и послушни. Да поштујемо старатеље: духовне Оце, добротворе, старешине, наставнике и остале који то јесу и стар-ије који би нам могли бити родитељи.

 6.        заповест

НЕ УБИЈ 

Бог забрањује да одузмемо људски живот силом или пре-варом, или на било који начин да угрожавамо мир нашег сусе-да. Тако Он забрањује и сваку свађу, љутњу, мржњу, завист, свирепост — све оно, дакле, што може довести до околности да се шеста заповест прекрши! А убити себе самога је и највећи грех, јер се не може окајати.

7.        заповесш

НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ

Да се не разара породица, и у човеку руши оно што је бо-жанско у њему. Прељуба је: брачно неверство супружника, блуд (телесна л,убав лица која нису супружници), против-при р о д н о задовољавање страсти. Затим и све оно што би могло да подстакне ове жеље, као: пијанство и преситост, бесрамне речи и дела, читање развратног штива, певање и слушање таквих песама, или гледање таквих представа и слика.

 8.        заиовесш

НЕ УКРАДИ

Бог забрањује да одузимамо силом или преваром неку ствар, која нам не припада.

 9.        заповест

НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА Бог забрањује лажно сведочење против ма које особе — на суду или ван суда, упропастити или оклеветати ма кога гов-орећи лажно — или у лице, или иза леђа. Забрањује да лажемо и чинимо превару.

 10.     заповест

НЕ ПОЖЕЛИ НИШТА ШТО ПРИПАДА ТВОМЕ БЛИ-ЖЊЕМ (НИШТА ШТО ЈЕ ТУЂЕ)

Бог нам забрањује не само да чинимо зло, него наређује да се клонимо чак и злих мисли и жеља. Да не бисмо од рђавих мисли дошли жељом до рђавих дела. Треба се чувати рђавих мисли, жеља и дела, да имамо на уму да нас Свети, Праведни и Свемогући Бог стално види — и при првој помисли на грех треба да и ми кажемо, као оно Јосиф, син Јаковљев: „Како бих могао учинити такав грех и Богу сагрешити" (I Мојс. 39.9). Јединствено све помисли које долазе а нису у сагласности са Божијим заповестима ми их не прихватамо. Старац Силуан твр-ди да је најефикасније игнорисати рђаве помисли.

Господ Исус Христос је рекао: Господ Бог наш је једини Господар, и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци. (Мт. 22:37-40) Из њих произилазе све заповести.

 Господ је рекао: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне. Да будете синови Оца небескога.