Добро дошли на интернет презентацију:

SVETI-SAVA.ORG

Српске Православне Цркве, Црквено Школске Општине ''Свети Сава'' Хајндмарш, Аделаиде, Епархије Аустралско Новозеландске, Митрополија Новограчаничка. Интернет презентација је регистрована и основана са благословом нашег Протојереја Ставрофора Славка Кашиковића и одобрење одбора црквено школске општине а у намјери бољег информисања чланова наше ЦШО и парохијана као и са циљем представљања нашег рада и дјеловања унутар српске заједнице у Аустралији и шире у свијету те остваривање контакта и веза са другим братским црквено школским општинама.

  Формулар за пријем у чланство 

Географски положај

Карта Аустралије - наш град је Аделаиде

Мапа ерије Хајндмарш гдје је смјештена наша црква Светога Саве
- на мапи обиљежено са црвеном стралицом

Слика храма Светога Саве Хајндмарш (Hindmarsh) и мала сала.

Панорама града Аделаида

Главан улица у Аделаиду - Рандл Мол (Rundle Mall)

ДОСЕЉЕЊЕ И ЖИВОТ СРБА У АДЕЛАИДЕ ПРЕДГОВОР

Из књиге ''Долазак и Живот Срба у Аделаиде'' Ж. Маринковић и Н. Јовановића Издање: Литерарни Фонд Српске Заједнице

Емиграција настаје када су држављани незадовољни политичким или економским стањем у својој отаџбини.Они одлазе у стране земље да би се отуда борили за људска права и слободу свога народа, или ако су отишли "трбухом за хлебом" да траже боље животне услове. Из овога се види да постоје две врсте емиграције: политичка и економска.

ПОЛИТИЧКА ЕМИГРАЦИЈА

По ослобођењу из заробљеничких логора, маја 1945. године, велики број Срба, бивших ратних заробљеника одлучио је да се не врати својим кућама, својим милим и драгим у вољеној Србији, док у њој влада комунистички режим. Њима су се придружили и бивши борци-четници, који су под притиском комунистичког режима напустили родну груду, као и бивши принудни радници у Немачкој. Сви су они изабрали трновити и неизвесни пут емиграције и одлучили да радије остану и живе у емиграцији и из слободе поведу борбу против наметнутог режима у Србији, него да погну главу пред комунистичко-терористичким режимом и диктатуром лролетаријата!
Титов режим је уложио велике напоре да присили Србе и Српкиње да се врате у отаџбину, јер му је емиграција постала "косг у грлу". Имајући уза се наклоност америчке и енглеске владе, комунисти су слали своје изасланике и пропагандисте у логоре по Немачкој. Они су милом, а чешђе и претњама наговарали, а и присиљавали људство да се врати кући. Кад то није помогло, комунистички режим присил*ава родитеље да саветују својима и наговоре их да дођу кући. Када ни то није помогло, А. Ранковик, министар унутрашњих послова и шеф милиције и полиције објављује "амнестију" повратницима, али узалуд. "Срби не чују", не верују зликовцима, већ се још снажније учвршћују у својој одлуци и са још већим еланом одлучују да продуже борбу коју су почели на Равној Гори 13. маја 1941. године под командом пуковника Драже Михајловића. Само сада емиграција уместо ватреног оружја делује писаном речју. Велики француски војсковођа Наполеон је једном приликом изјавио: "Перо је јаче од мача, и оно на крају побеђује!".
После рата живот у Немачкој постаје све тежи и тежи,а неизвесност се повећавала из дана у дан. Брига за сутрашњицу и будућност притискивала је душу емиграната. Требало је донети животну одлуку: Да ли да се иде у неизвесност преко мора или да се остане ближе отаџбини, у Немачкој. Сваки је живео у нади и ишчекивању да ће останак у емиграцији бити привремен. Сматрало се да ђе слободне, победничке демократске владе утицати и све предузети да падне комунизам и комунистички режим у Југославији, и да ћемо се вратити у слободну, вољену Србију својима милим и драгим!

Почетком 1948. године више влада земаља западног света су изјавиле да су одлучилв да приме емигранте из Немачке: Енглеска, Америка, Канада, Венецуела, Аргентина и Аустралија. Настало је комешање. Енглеска је била близу отаџбине, али је она тражила само раднике у рудокопима. За одлазак у Америку и Канаду требало је добити ефидавит - гаранцију за стан и запослење, што је било тешко прибавити. Остала је као најпогоднија и најпривлачнија, али и најдаља Аустралија.

Аустралија је тражила векином физичке раднике до 45 година старости. Многи су скратили своје године да би били примљени, али су зато морали да раде дуже да би стекли право на пензију. Професија и квалификација нису рачунати - гледало се само на јачину мишића.
Скоро сви Срби политички емигранти својим држањем и понашањем и као емигранти и као радници, успели су да одрже и сачувају своје достојанство, националне и културне тековине и да буду еминентни амбасадори Српства! Кроз цркву, веру и језик, књижевност, просвету и културу српски писци, сликари, уметници историчари и остали интелектуалци су неуморно радили на културном, верском и просветном пољу и указивали на богату српску културу и традицију. Њима је срце увек било и остало у земљи рођења. мајци Србији! Са мислима на родну ГРУДУ увече су одлазили у кревет и са њима ујутро устајали.
Већина бивших интелектуалаца су опет у туђем свету постигли и постали интелектуалци и угледни грађани. Својим држањем, понашањем и умешношћу они су у иностранству уздигли српско име, приказивалу српску културу, традицију и уметност. НИКАД НИСУ ЗАБОРАВИЛИ ЗАШТО СУ ОСТАЛИ У ЕМИГРАЦИЈИ! Стално су и неуморио, УСМЕНО И ПИСМЕНО упознавали аустралиско јавно мнење, виђене и иотакнуте грађане као и власти, о терористичко - комунистичком режиму у Србији. Писаном речју су осуђивали комунистичко угњетавање српског народа и разоткривали комунистичке лажи и пропаганду.
Титов режим је осетио оштру жаоку  емигрантских речи и пера. Па је њу зато и назвао
СРПСКА НЕПРИЈАТЕЉСКА ЕМИГРАЦИЈА,  покушавајуки чак и терором и убиствима да је застраши и укутка. Али узалуд! Својим радом и делом српска политичка емиграција оправдала је останак у иностранству.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ВАМ ДА ПРОЧИТАЈТЕ: ПЈЕСМЕ ИЗ ТУЂИНЕ

ЕКОНОМСКА ЕМИГРАЦИЈА

Фабриканти слободног света, у времену великог индустриског развоја, тражећи радну снагу обратили су се и југословенском комунистичком режиму. Титовци су тада видели да је дошло њихово време које треба искористити, запослити велики број неазпослених и добити страну девизу, коју би ти радници слали својима. Обећали су дати радну снагу слободном свету, али под условом да радници буду под њиховом контролом. Послодавци су пристали јер им је био циљ добити радну снагу, а није их бринуло под чијом контролом ће они бити. 

Од половине шесте деценије долазе економски емигранти и у Аделаиде. Политичка емиграција је мислила да им долазе Срби који беже из комунистичког режима где су гладовали и били терорисани. Многи су одлазили недељом својим аутом у пријемни логор у Гленелгу, доводили их у цркву јер су мислили да су верници, частили их после службе Божјв у црквеној сали, и враћали у логор. Ти Срби, који су као браћа примљени, чим су се запослили прекинули су сваку везу са српском политичком емиграцијом! Они су избегавали да се друже и да долазе на приредбе које је политичка емиграција организовала. Основали су свој југословенски клуб "Јединство" и саградили свој југословенски дом. Организовали су своје југословенске забаве, приредбе, фолклорну групу, недељну школу и др. Са 6акљама ношеним кроз Аделаиде обележавали су 29. новембар • дан стварања Титове Југославије и одржавали тесну везу са југословенским властима и Титовим конзулатима у Аустралији.
Има се утисак да је економска емиграција била под контролом комунистичког, а сада да је под утицајем социјалистичког режима у Југославији. Иако је Југославија била  ''гробница српског народа", коју су налустили и Хрвати и Словенци, наша економска емиграција још увек југославише, у чему се разликује од српске политичке емиграције, која је расчистила са југословенством.
Али пошто смо демократе, а за демократију и демократске принципе остали смо у емиграцији, ценимо и поштујемо мишљење и став наше економске емиграције.