УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР О.ДРАГОМИР
Wednesday, 18 June 2008
Обавјештавају се православни Срби парохије Св Саве у Гринзбари, као и сви Срби Мелбурна и Викторије, да је јуче, у сриједу, 11. јуна, 2008. године упокојио се у Господу, протојереј-ставрофор о. Драгомир Шиповац, парох цркве Св Саве у Гринзбари.
Свештеничко опело ће се одржати у храму Св Саве у Гринзбари у петак вече, 13. јуна, у 7 часова увече.
Сутрадан, у суботу, 14. јуна, света заупокојена литугија у 10 изјутра, потом опход око цркве, а онда погреб на гробљу манастира Св Саве у Илајну.
После погреба, даћа у Светосавскоме Дому, то јест, у црквеној сали у Гринзбари.
Умољавају се сви да цвијеће не доносе у цркви, по жељи покојног о. Драгомира. Ожалошћени, супруга и протиница Достиња, син о. Владислав, кћерке Нада, Зорка и Косара, снаја Невенка, унука Мила и зет Алесандро, као и многобројна родбина, кумови и пријатељи, и добри парохијани.
о. Драгомир Шиповац, је рођен у септембру, 1950. године, у селу Грабовица, Невесиње, у српској православној патријархалној кући, од оца Максима Шиповца и мајке Зорке (Миловић). Основно образовање је стекао у сеоској школи у Грабовици, а потом у Невесињу. Богословију Св Саве у Београду уписује 1966. године, у вријеме када је мало ко одлазио да изучава науке о Богу, о Цркви Христовој и о Српству.
1971. године завршава богословско образовање и долази у Мелбурн, Аустралија, да буде са својим родитељима и браћом- 1975. године жени се са својом вјерном супругом, Достињом, а 1978. године рукополаже се у чин ђакона, а потом свештеника, од руке Владике Николаја у манастиру Св Саве у Илајну. Служио је у парохијама Св Ђорђа у Ст Албансу од 1978. до 1986. године, а потом прелази на парохију Св Саве у Калтону, односно у Гринзбари, гдје остаје до краја свога живота.
Сав свој труд и све своје умеће придаје завршетку црквене сале у Гринзбари, а потом, креће да се парохијски дом сагради. Крунисање његове свештеничке службе је била градња храма Св Саве у Гринзбари, као и живописање исте. Није се само трудио да православни српски народ своје парохије окупи, него и да свети храм сагради и живопише.
Остао је у добром сјећању свих благочестивих Срба своје парохије, и оних овдје рођених, као и оних који су недавно пристигли.
Туђа земља туга је голема,а још је већа кад нам највећи синови дијаспоре своје свете кости у туђој земљици покривене оставе.Свака надгробна земља је претешка у срцима својих ожалошћених ближњих,а туђа је још тежа зато Господе ти се молим прими га у царство своје и опростиму сагрешенија и вољна и невољна.Нека му је вјечна слава и покој.И јож једном нека му је лаке црна земља и вјечнаја памјат а ожаложћеној фамилији Шиповац најдубље саучешће од Деспића из Теслића
