Жичка беседа Светог Саве о правој вери 

у преводу владике Атанасија (Јевтића)

(1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша
да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша
и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.

Житије Светог Саве - Теодосије

Избор из: Теодосије, Житија, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 5.
прилагођавање са српскословенског језика Лазар Мирковић;
редакција превода Димитрије Богдановић; прир. проф. др Димитрије Богдановић,
Просвета - Српска књижевна задруга, Београд 1988.

Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања, а делимично и
приповедање о чудесима светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља
српскога, што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира званога
Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.
(О рођењу Светога и раној младости)

Свети Сава архиепископ и просветитељ српски
27. јануар – 13. јануар

Најмлађи син Стефана Немање , великог српског жупана, звао се Растко. Родио се
1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима.
Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио
управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене,
мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се
посвети Богу.
Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки
калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим,
распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако
како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору.
Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у
планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних
слугу оде у Атон.
Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи
досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног
војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време
владала велика туга и жалост.