КЛУБ ПЕНЗИОНЕРА

УДРУЖЕЊЕ СРБА ПЕНЗИОНЕРА ПРИ ЦШО СВЕТИ САВА У ХАЈНДМАРШУ

Време тече својим током.Све што се рађа,,постаје,расте и развија се и на крају умире и претвара се у пепео.Срби емигранти по доласку у Аустралију радили су тешке послове и борили се за опстанак у туђем свету,да би се окућили и средили свој породични живот.Нажалост и они старе,немоћају и одлазе у пензију.Како време пролази повећава се број пензионера.Многи се по одласку у пензију досађују.

Да би омогућили својој старијој браћи, пензионерима,разоноду и друштвени живот,на једном скупу одржљном 31.Јула 1983. године одлучено је да се оснује Удружење пензионера при ЦШО Свети Сава у Хајндмаршу.На скупштини тог дана изабрана је управа под председништвом Бранка Триваноцића и секретаром Радетом Добривојевићем.Тада је одлучено да се пензионери састају у црквеној сали сваког четвртка поподне.Одређена су лица која ће припремати ручак по веома повољним ценама.Ручак се служи у 12.30 часова.После ручка објављују се најновије вести из отађбине.Потом су организоване друштвене и забавне игре:куглање,шах,билијар,дарт,итд.Игре помажу пензионерима да се разоноде.Они,које те игре нису занимале,проводили су време у пријатељском разговору.То је било место где су се сретали пријатељи који су се ретко виђали и добијали обавештења која интересују старије особе.

Одлучено је да се скуп обавља сваког четвртка и да се четвртком обављају седнице управе и годишње скупштине.Написана су правила,која су примљена и одобрена 18 августа 1983 .године,преведена на енглески и послата државним органима.Сваког августа одржава се годишња скупштина, на којој управа подноси извештај о свом раду,разрешава се и бира нова.

Удружење има преко 130 чланова са супругама,који плачају годишњу чланарину по 5 долара по фамилији.Удружење има свој инвентар у вредности преко 6,000 долара,који се држи у црквеним просторијама.Обавештења се врше преко писмених саопштења и преко Билтена српских пензионера.

Пензионери и новчано помажу и градњу манастира,цркава и црквених сала.Помажу невољне у беди,броце на фронту,сирочиће у позадини,избеглице по логорима,преко црвеног Крста,Српске патријаршије и хуманиџ организација.не заборављају ни српски спорт клуб Београд ,коме не помажу само навијањем и бодрењем,него и новчано.

Пензионери су први на АНЗАК Паради,где марширају позади српске заставе поносно и доцтојанствено.Организују помене краљевима и Српском Чичи.

Природа и време чине своје,редови се проређују,одлази један по један на пут без повратка.И још једна суза више и још један србин мање.Тај ток природе је незаустављив.

Очигледно је да је удружење Срба пензионера веома корисна и хумана установа.