КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА

Потпомогнути и подстицани од неколико угледних српских новинара,,највише од књижевника Бране Нушића,основано је на Успеније Пресвете Богородице28.априла 1903 године национално,хумано и културно друштво жена,са циљем да пружи помоћ незаштићеном и терорисаном становништву Јужне Србије и Македоније. Кум је био Брана Нушић и дао том удружењу име КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА.

Изабрана је управа и прва председница је била гђа Савка Суботић. Рад су одмах организовале и поцеле са прикупљањем прилога ,указивањем помоћи и бригом о болесним и незаштићенима.Тај свој рад су наставиле кроз Балкански и Први Светски Рат и привукле у своју организацију велики број родољубљивих српкиња,тако да су за време Првог Светског Рата самостално водиле бригу о снабдевању и неговању болесника у неколико болница, од којих је најважније била она у Приштини на Косову,кроз коју је прошло хиљаде рањеника.

После Првог Светског Рата коло српских сестара преузело је на себе старање о дому инвалида у Београду,где их је било преко 5,000.Основале су интернат за девојке,најпре за ратну сирочад,а доцније су могле да улазе и сиромашне девојке,да ту примају образовање под бригом и контролом КСС.Ова институција је радила све до Другог Светског Рата.Покровитељица је била Краљица мајка Марија,која је издашно помагала и никад није пропустила да се појави на приредбама Кола, увек у народној ношњи из другог краја наше лепе отаџбине.

После другог светског рата комунисти су забранили рад КСС у отаџбини.

Одважна и истакнута српкиња Радмила Савић, основала је у Аделаиди 1960. године хуману женску организацију СРПСКА МАЈКА ,која је имала улогу Кола српских сестара.Нажалост ,услед расцепа у црквеној општини ,организација је ускоро престала са радом.

Доласком са пароха Слободне Српске Православне црквено-школске општине проте Живка Поповића , попдаија Зорка покреће покреће акцију за оснивање Кола српских сестара КРАЉИЦА МАРИЈА .Чланице Кола су неуморно радиле на хуманитарном и културном пољу,помагале пароха,црквену општинул,Недељну школу ,фолклорну групу и сваког невољеника.оне су те које су сваке недеље и празника припремале послужење присутнима.То су биле и остале вредне пчелице.

Пролаѕиле су године,мењале се управе КСС,а чланице су увек биле са припасаном кецељом и нису знале за умор.

Чланице КСС могу само да буду само супруге чланова црквене општине.