ЦРКВЕНИ ХОР ''МОКРАЊАЦ'' СВЕТИ САВА ХАЈНДМАРШ

Црквене Духовне Пјесме у извођењу Хора ''Стеван Мокрањац'' ЦШО Св.Сава Хиндмарш:

Црквени хор ''Мокрањац'' ЦШО Свети Сава Хајндмарш, Аделиаде, основан је Јануара 2005 године. Хор тренутно броји тринаест чланова и пјева у четверо-гласној хармонији. Циљ и сврха нашег постојања и дјеловања је да дамо свој допринос при вршењу недељних служби и црквених празника.

О ИМЕНУ ХОРА: ''СТЕВАН МОКРАЊАЦ''

Хор је добио име по познатом српском композитору, Стевану Мокрањцу рођеном 9. Јануара 1856. године у селу Мокрање, у близини Неготина. Он је један од најпознатијих српских композитора и музичких просвјетних радника деветнаестог вијека. Мокрањац је завршио средњу школу у Беграду (знаност и математика). Студирао је музику у Минхену, Риму и Лајпцигу. Године 1884. Мокрањац постаје диригент хора Корнелије Станковић у Београду а 1887. диригент Београдског Пјевачког Друштва. Од 1887 до 1900. године подучава црквено пјевање у Београдској Средњој Школи а 1901. и на Београдској Богословији да би затим 1889. гоине заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловић основао прву независну српску музичку школу (данас познату као Мокрањчева Школа музике) у Београду. Мокрањац је био први директор ове школе све до своје смрти у његовој 58 години у Скопљу, Македонији. Мокрањац се бавио свјетовном и духовном музиком а најпознатији радови су му: ''Руковети'' која садржи Бсанске, Македонске, Бугарске и Српске фолклорне мотиве. Мокрањац је за свога живота направио огроман утјецај на развој музике и музичке културе у Србији а његове композиције се изводе током црквених служби широм читавог свијета. Зато смо веома поносни што наш црквени хор носи управо ово име.

Наш хор углавном пјева Мокрањчеве композиције, али такођер пјева и мелодије Руских, Грчких као и других Српских композитора. Уз четверогласно хармонично пјевање наш хор такођер ради и на репертоару духовних пјесама које су формирале веома важан дио у вјерском и духовном животу у Србији.

 СЛАВА НАШЕГ ХОРА: СВЕТИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ

Свети Симеон Митрочиви је рођен као Стеван Немања послије 1113 у Рибници, Рашка. Прије него се замонашио имао је титулу Великог Жупана Ибра, Топлице, Расина и Реке и успјео је да обједини све српске земље у једну државу. Био је ожењен племкињом Аном са којом је имао шестеро дјеце – три кћери и три сина.

Године 1195. Стеван је пошао стопама свог сина Растка (Светог Саве) и примио монашки чин у Манастиру Студеници гдје је добио име Симеон. У исто вријеме и Ана се замонашила и добила име Анастасија прије него се преселила у женски манастир Куршумлија.

25. Марта 1196. Стеван оставља круну у насљеђе свом сину Стефану (који послије постаје Стефан Првовенчани). 1197. године се придружује свом сину Растку (Светом Сави) на Светој Гори планини Атосу гдје проводи задње дана свог овоземаљског живота. 13. Фебруара у својој 86. години он напушта овоземаљски живот молећи пред иконом Мајке Божије а задње ријечи му бијеху: Нека све што дише слави Господа.

На мјесту гдје су сахрањени његови посмртни остатци се појавило мироточиво уље. Године 1206. по жељи Св.Саве његови остатци су пребачени у манастир Студеницу 1207 и опет се појављује мироточиво уље из његовог гроба што се објашњава као велико чудо Божије након чега је канонизован као светац 1200.године и добија назив ''Мироточиви'' у свом имену.

Свети теван Мироточиви се слави 26. Фебруара сваке године.

The Mokranjac Choir of Saint Sava's Serbian Orthodox Church, Hindmarsh was established in January 2005. The choir sings in four-part harmony and there are currently thirteen members. This cohesive community is driven by a desire and commitment to making an important contribution to the regular Sunday morning liturgy.

ENGLISH:
THE CHOIR’S NAME: STEVAN MOKRANJAC
The choir was named after the famous composer, Stevan Mokranjac who was born on January 9, 1856 in the village of Mokranje, near Negotin. He is one of the most famous Serbian composers and music educators of the nineteenth century. Mokranjac graduated from the First Belgrade High School and attended the natural science and mathematics section of the Belgrade higher school (equivalent to a college). He studied music in Munich, Rome and Leipzig. In 1884, Mokranjac became the conductor of the Kornelije Stanković choir of Belgrade, and in 1887, became the conductor of the Belgrade Singing Society. From 1887 to 1900, Mokranjac taught at the Belgrade High School and in 1901, taught church singing at Bogoslovija, the Belgrade College of Divinity. In 1889, Mokranjac, Stanislav Binički and Cvetko Manojlović founded the first independent Serbian school of music (now known as the Mokranjac College of Music) in Belgrade. Mokranjac was the director of this school until his death at the age of 58 in Skoplje, Macedonia. The works of Mokranjac include both secular and sacred music. His most famous works include the fifteen Rukoveti (“works of hand”) which draws on Bosnian, Macedonian, Bulgarian and Serbian folk music motifs. Mokranjac made an enormous contribution to the progression of music in Serbia. His compositions continue to be performed during church services worldwide. It is with pride that we carry his name.

The choir mainly sings compositions by Mokranjac, but also sings melodies from Russian, Greek as well as other Serbian composers. In addition to singing in four-part harmony, the choir is also building up its repertoire of spiritual songs that formed an important part of the religious instruction in Serbia.


THE CHOIR’S SLAVA: SVETI SIMEON MIROTOCIVI
Saint Simeon Mirotočivi was born Stevan Nemanja some time after 1113 in Ribnica. Prior to his monastic lifestyle, Stevan was Prince of Ibar, Toplica, Rasina and Reke, and succeeded in achieving unity amongst the Serbian lands. Steven married a Serbian noblewoman, Ana, with whom he had six children – three daughters and three sons.

In 1195, Stevan followed in the footsteps of his son, Rastko, and made monastic vows at the Studenica monastery where he was given the name Simeon. At the same time, Ana also adopted a monastic life, and was given the name Anastasia before moving to the women's monastery of the Mother of Christ in Kuršumlija.

On March 25, 1196, Stevan bequeathed all his earthly possessions to his son Stefan, who then became Stevan's successor. In 1197, Simeon joined his son Rastko (given the name Sava) on the Holy Mountain of Mount Athos at the Vatopedi monastery. In 1199, Simeon and Sava rebuilt the ruins of the Hilandar monastery where Simeon was to spend the remaining eight months of his life in this world. On February 13, 1199, at the age of 86, Simeon died in front of the icon of the Mother of God with the Saviour, and said: “Let everything that hath breath praise the Lord.”

When Simeon's remains were put to rest, a holy oil seeped from his tomb. In 1206, according to Simeon's wishes, Sava took his remains to Rascia and was reburied in the Studenica monastery in 1207. Once again, a holy oil seeped from his grave. This miracle surrounding Simeon's remains led to his canonisation in the Serbian Orthodox Church in 1200 and the adoption of the epithet “the Myrrh-flowing”.

The feast day for Saint Simeon Mirotočivi is celebrated on February 26 each year.