У поноћ се одлази у цркву на Васкрсење. Звона свечаност оглашавају, а у цркви свештеник уноси Свету Плаштаницу у олтар на часни престо. Затим се са упаљеним свећама обилази три пута око цркве и по завршетку се застаје пред затвореним црквеним вратима.

Отварање врата симболизује отварање гроба Христовог.

Затим се служи јутрење, а пред сваку песму се пева познати тропар за Васкрс: "Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав".

После васкрсења једни другом честитамо празник речима: "Христос Воскресе!", а одговарамо: "Ваистину воскресе!"

Изјутра, на Васкрс после честитања празника, почиње туцање јајима, уз речи: "Христос воскресе!" На Васкрс се прво мрсимо са јајем. Потом се одлази у цркву где се поздрављамо уобичајеним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

На Велики петак је осуђен и разапет на крст и истог дана предвече је сахрањен.

Тога дана, на Велики петак се строго пости. Обично се тада и фарбају јаја. Највише се фарбају црвеном бојом, што представља крв коју је Господ Исус Христос просуо ради нас људи и ради нашег спасења.

У цркви је све тамне боје, од прекривача до свештеничких одежди. Такође се Велике недеље не звони, него се клепалом оглашава богослужење.

Изјутра се у цркви украшава Христов гроб цвећем, где ће се увече положити Света Плаштаница.

Света Плаштаница је платно на коме је изображен лик Христов са женама Мироносицама, Јосифом и Никодимом, како Га полажу у гроб.

Како на Велики  петак увече обележавамо те страшне догађаје?

Увече се иде у цркву, где се служи Вечерње, за време кога се износи из олтара Света Плаштаница. После се обноси три пута око цркве, што

представља ношење Христа са Голготе, а полагање Плаштанице означава полагање у гроб.

Затим се са страхом Божијим два пута поклони пред Светом Плаштаницом и она се целива и дарује.

Света Плаштаница остаје у цркви на Христовом гробу све до Васкрсења, то јест до поноћи уочи Васкрса и народ током Велике суботе долази кад може, да се поклони Господу и Светој Плаштаници.

Шта св тада десило?

На Лазареву суботу је Христос васкрсао Лазара који је веђ 4 дана био сахрањен. То се сазнало по читавој земљи и Јерусалиму. Кадје народ сазнао да у Јерусалим стиже Човек који има толику Божију моћ да и мртвога оживи, скупио се са свих страна да га поздрави. Нарочито је било пуно младе деце која су клицала и махала гранчицама.

Како ми у Аустралији обележавамо празник Врбице?

На Врбицу, то јест Лазареву суботу увече иде се у цркву

 на Вечерње богослужење. У цркви на једном асталу су већ донешене врбове гранчице, које после свештеник освети и дели народу.

Пошто је Врбица првенствено дечји празник, то се деца обуку у свечану робу, а деле им се и звончићи који врло лепо звоне док се обилази три пута око цркве.

Кад се освећује врбица и док се обилази око цркве пева се врло фина црквена песма: "Обшчеје воскресеније..." у којој се каже како је Господ васкрсао Лазара и како су деца Христу певала: "Осана во вишњих".

Кад се славе Цвети?

Цвети се славе сутри дан, то јест у Недељу. То је у ствари дан када је Господ ушао у Јерусалим. Врбица је наговештај и припрема за Цвети.

Како ми славимо празник Цвети?

Прво, кад устанемо умијемо се. На Цвети треба да лице своје умијемо водом у коју је већ прошлу ноћ стављено цвеће. То чинимо да би и у својим домовимз осетили да су Цвети, а уједно и да би били румени и здрави током године.

На Цвети се обично мала деца причешћују, ако то нису учинили на Теодорову суботу или раније током поста.

За нас Србе су Цвети и празник од историјског значаја.  Милош Обреновић у Такову у Србији подигао Други српски устанак против Турака 1815. године.

ЧИЈИ СМО

ИЗ КЊИГЕ: ''УЗАНИ ПУТ ПРАВОСЛАВЉА''

Ко има ухо да чује нека чује којег господара служи и у чијем је царству.

Народ каже, верују само мудри и прости — њима је дата вера. Наши дедови који су били неписмени, некњижевни а оставише нам толику мудрост — народне по-словице. Дивио сам се њима и чудио јер нисам разумео како су дошли до те спозна-је. „Кад одрастеш (духовно) само ће ти се казати". И тако је и било. Почео сам да живим животом цркве: да држим постове, исчитавам редовно Свето Писмо и одређене молитве и житија Светих.

ЗАПОВЕСТИ ЗА ПРАВОСЛАВАНЕ

1. Ако си православан, живи по Божијим заповестима, веруј у све догме Православне цркве, читај Свето писмо и моли се Богу сваки дан, јер тако Бог хоће (Исус Навин, 1, 8; Псалм, 1, 1-3; Матеј, 6, 9-13; Лука, 22, 46; Ефесцима, 5, 19; Тимотеју, 3, 16; Јаковљева, 5, 16; Мт. 19, 17-18; Мр. 16, 16).
2. Ако си православан, присуствуј богослужењу сваке недеље и празником. Пропустиш ли то због лењости, немара, стида или страха, постидећеш се пред Богом и анђелима Њеоговим (Лука, 9, 26; Матеј, 10, 32-33).
3. Ако си православан, исповедај се пред свако причешће (па и чешће), причешћуј се што чешће, бар уз четири велика поста, да би имао живот вечни (Марко, 1, 5; матеј, 18,18; Лука, 22, 19; Јован, 6, 48'56; Кор. 11, 24'29).
4. Ако си православан, не изговарај ружне речи, не проклињи, не псуј, не хули на Бога, не исмејавај светињу, јер неће бити прав пред Богом ко то чини ( 3 Мојс. 24, 11-16; Данило, 5; Матеј, 5, 44; 32-37; 12, 36; Јаков, 1, 26).
5. Ако си православан, не ступај у брак без Божијег благослова, јер брак није обичан договор или правнички уговор, него света тајна, Богом установљена (1. Мојс. 1, 27-28; Матеј, 19, 4-6 , Ефесцима, 5, 32;)
6. Ако си православан, не бави се вражањем, гатањем, спиритизирањем и уопште сујеверјем, јер је гад пред Богом ко то чини (5. Мојс. 18, 10-12; Апок. 21, 8; Дел. Ап. 8, 9-24; 16, 16-18).
7. Ако си православан, не читај јеретичке (секташке) безбожичне књиге нити им веруј, јер таква наука није ни Божја ни људска; ни света ни благотворна ( 2. Тим. 3, 5-8; Титз, 3, 10-11).
8. Ако си православан, не остављај децу своју без крштења и без веронауке, јер ћеш за њихове душе Богу полагати рачун (Матеј, 18, 6; 19, 14; Ефесцима, 6, 4; Тим. 5, 8).
9. Ако си православан, поштуј свештеника као слугу и весника Божијег, и не затварај пред њим врата дома свога, да неби тиме одбацио од себе и своје куће благослов и мир Божији (Матеј, 10, 12-15; 40-42; 1.Кор. 9, 14).
10. Ако си православан, поштуј Свету Богородицу, јер то Бог хоће ( Лука, 1, 28; 41-43), а Славу своју крсну не смеш заменити рођенданом, "журком", "даном примања", јер Бог је диван у светитељима својим, а не у измишљотинама људским.

О ПОНАШАЊУ У ХРАМУ

Храм је свето место, и када човек улази у њега мора улазити тихо, лагано и са дубоким страхопоштовањем. Кад се дође до црквених врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони према храму. Ако је гужва, стрпљиво се чека да се купе свеће.

Кад се свеће купе одлази се месту где се пале свеће водећи рачуна да се леђа не окрећу олтару или свештенику у току кађења. Прекрсти се, целива се свећа и намени се за шта се пали (нпр: „Ову свећу за здравље моме брату ..., нека га Господ помилује и спасе.“ или „Ову свећу за покој душе мога деде ...., Бог да му душу прости.“). Свеће за здравље се пале у горњем делу свећњака или горионика, а за покој душа у доњем делу.