У среду, 12. октобра 2011. године, у храму Светог Саве на Хајндмаршу служено је опело за новопрестављенога свештенослужитеља, протојереја-ставрофора, +Славка Кашиковића.

Опело су служили Њ.П. Епископ Иринеј и Њ.П. Епископ Никандрос, са петнаест свештеника и ђакона из разних православних јурисдикција и са свих крајева Петог континента. На опелу се окупило и близу две хиљаде верника, за шта су и најстарији чланови српске заједнице у Аделаиду потврдили да је до сада незабележен призор. Сама бројка потврђује да је отац Славко био и остао један од најбољих и највољенијих свештеника Српске Православне Цркве. Испуњавајући жељу бројним пријатељима и ожалошћеној породици, организаван је и видео-линк путем којега је опело директно преношено и у Републици Српској.

Прву беседу над одром прерано уснулога проте Славка одржао је његов школски пријатељ протојереј-ставрофор Борислав Петровић, који је између осталога рекао:

"Прота Славко је увек био жртва за ближњега својега, никада не гледајући како ће му други узвратити. Данас наша овоземаљска црква губи врлога свештеника. Није лако било давне 1973. одабрати пут какав је млади Славко одабрао, определивши се за пут Светога Саве и мученика Цара Лазара, а то је пут Часнога Крста Христовога. Требало је као млад свештеник поднети оно тешко време комунизма, а потом и ратно стање, мноштво изгинулих, рањених, протераних, уцвељених,... није то било лако трпети њему као оцу, а отац Славко је то све дубоко осећао, и у себи држао... Целога свога века био је трубач трубе Божије који је позивао на буђење, на устајање, на присебност, на чување вере Христове, на чување поретка у Светој Цркви Христовој и такав је остао до последњега часа свога. Зато нека му Бог буде наградитељ у свему овоме, а од нас му вечно хвала..."

Следећег јутра, у четвртак 13. октобра 2011. године, у истом храму Преосвећени Владика Иринеј, заједно са бројним свештенством, служио је Свету архијерејску заупокојену Литургију, на којој се окупило око хиљаду верника. Говорећи над одром не само једног од Богом му поверених свештеника већ и блиских пријатеља, Преосвећени Владика Иринеј истакао је величину и нежност срца доброг пастира Славка.

"Прота Славко имао је много врлина а изнад свега истицало се његово срце. Нежно, осетљиво и велико, свеобухватно. Не само да је знао да воли него није знао да не воли. Све је примао к срцу и за све је било места у његовом срцу. Верујем, управо зато га је Бог и узео од нас дотичући се управо његовог срца. Да никоме не остане ни трачак сумње да је дао живот за своју Цркву.... Као када човек уђе у своју башту да изабере цвет, увек гледа да изабере најлепши, тако је и Господ данас у својој Цркви изабрао најлепши и најмириснији цвет, најбољег свештеника и најбољег човека... Није лако бити добар свештеник, добар отац, добар муж, добар пријатељ, а отац Славко је у свему томе био добар ако не и најбољи; и баш зато изнад свега је био оно што је увек најтеже бити- био је добар човек. Био је човек у ономе смислу у коме је Свети Патријарх Павле увек говорио "будимо људи"."

Трећу беседу над одром почившега проте Славка изговорио је пречасни протонамесник Саша Стојановић који је стасао у парохији оца Славка а затим су прочитана и писма саучешћа од протиног школског друга протојереја-ставрофора Боже Бакајлића, пароха земунског и Њ.П. Епископа ваљевског Г.Г. Милутина, који је својевремо проту Славка одликовао чином протојереја-ставрофора, највишим достојанством мирског свештеника у Српској Православној Цркви.

Протојереј-ставрофор Славко Кашиковић биће сахрањен у  Републици Српској.

Извор: http://soc.org.au