Стално сањам исте снове
да слобода дође и у крају моме.
Жеља ми да слободно
летим као птица, али немогу
јер на моме небу стоји бодљикава жица.
Ускраћена ми слобода,
а до слободе дели ме само једна жица.
Ако пређем преко,
Чека ме змијa отровница!
Дигла главу па ме на све стране вреба
Страшним ме погледом у очи гледа.
Разјапила уста као ала
Мили Боже за један трен би мене прогутала.
Душмани су ту змију поставили
И моје су детињство у црно завили.
Душмани желе са чела крст да ми скину
и да се молим у њихову џамију!
Али то никада тако неће бити,
Јер за хришћанство се вреди борити!
Крв је моја као суза чиста,
Јер је то је дар од Господа Исуса Христа.
Господе драги ми смо ту у једној енклави
Такву нам судбину душманин искроји.
Ћутим и чекам да нам сване
Можда Косово неће независно да постане.
Косово никада неможе туђе бити,
Јер то није семе и неможе се посејати.
Још увек чувам моје Косово свето
Чувам га јер је Лазар на Косову све Србе завето,
Да српску земљу никада недамо
И да је увек од душманина чувамо.
Ја немам мач,ни пушку ни сабљу,
Моје Косово чувам, сопственим животом,
Вером, Надом и Љубављу!

  Аутор:Јована Радовановић,

11 година Ораховац, Косово и Метохиja

http://jovanakosovka.blog.co.yu